TEMA: Grozni Gaša ne voli da čita knjige, ali voli da čita stripove.

GLAVNI LIK: Glavni lik je Grozni Gaša. On je smešan, nestašan i grozan.

KO MI SE NAJVIŠE SVIĐA U ROMANU: Naravno, sviđa mi se Gaša jer je smešan.

PORUKA: Ne valja biti sebičan, jer će i drugi biti prema tebi takvi.

Lepe misli iz knjige: Gašina učiteljica je rekla da će onaj ko bude pročitao najviše knjiga u toku nedelje dobiti karte za zabavni park. Zato je Gaša sam smislio priče i pročitao ih je. Za svoj trud Gaša je dobio karte za zabavni park, ali se nije obradovao zato što se u tom parku samo čita.

N. Krulik

TEMA: Kejti su se smučila školska pravila. Međutim, kada se bude pretvorila u direktora škole i kada objavi da su sva pravila ukinuta nastaće džumbus. Kejti se kasnije kao devojčica trudi da pravom direktoru pomogne da vrati sve u redu, jer je uvidela svoju grešku.

GLAVNI LIKOVI: Glavni lik u ovom romanu je Kejti Keri, tj. Kejti Kazu. Ona je druželjubiva, hrabra, dobra, pametna, snalažljiva i mudra. Kejti je jedna obična trećakinja sa veoma neobičnim problemom. Videla je zvezdu padalicu i poželela je da bude bilo ko, samo ne da bude ona sama. Uskoro je saznala da želje mogu da se ostvare na veoma neobičan način.

PORUKA:

Važno je poštovati pravila. Pravila nam pomažu.

Preporučuje knjigu Bjelopetrović Milica IV-2

Kristi Tejt i Rejčel Voker su dobre drugarice koje su se upoznale na raspustu koji su provele sa roditeljima na Kišnom ostrvu. Rejčel je došla u goste kod Kirsti i ispričala joj je svoj san o Vilinskoj zemlji. Tamo je padao sneg i sijalo je u isto vreme sunce. U toj zemlji je živeo petao Dudl sa svojih sedam čarobnih pera kojima kontroliše vreme.

Starac Mraz je poslao sedam vražića da ukradu sedam pera. Kada je petao pošao da traži svoja izgubljena pera, Mraz ga je pretvorio u limeni vetrokaz. Vilinska kraljica je zamolila Kirsti i Rejčel da vrate pera Dudlu. Dudla je pronašao Kirstin tata u parku misleći da je zarđali stari vetrokaz. Kirsti i Rejčel su sakupile nekoliko pera, ali je bilo potrebno još da bi Dudl oživeo. I tako su tog dana, pošto je bila organizovana velika trka zabave u Zelenoj šumi, otišle da bodre Kirstinu mamu koja je učestvovala u toj trci. Dogovorile su se da usput potraže vraščiće. Vraščići su zla i podla stvorenja, a Starac Mraz je svojom čarolijom učinio da porastu, takoda su devojčicama do ramena. Krenule su prema reci i primetile su kako se iznad vode podižu tanani pramičci magle. Pomislile su da je to vilinska magla, jer su u krošnjama obližnjeg drveća videle svetlucave srebrnkaste niti. Onda se na nebu iznad njih pojavi paperjasti oblak koji jesve više širio vilinsku maglu. Svaka grančica, list i cvetić caklili su se i presijavali blagom srebrnastom svetlošću. Tada su srele svoju drugaricu vilu magle Ivi. Vila je imala dugu crnu kosu i ljubičaste oči. Kirsti i Rejčel su se obradovale njihovom susretu jer im je bila potrebna njena pomoć. Zajedno su krenule da traže vraščiće. Posle duže potrage su ugledale jednog kako sedi na panju i kuka da se izgubio. Vražčić je imao kratke noge, velika stopala i kvrgava kolena, a u ruci je držao Magleno pero. On nije znao da upotrebljava pero. Što je više njime mahao, magla je postajala sve crnja i gučća. Vraščić im je otkrio tajnu da se plaši „pogvurzela“. Devojčiće su to iskoristile i od uplašenog vraščića otele pero. Ivi je promenila glas irekla:“Ja sam pogvurzela i strašno mi se jede pita od vraščića“ .

Vraščić se toliko uplašio da je predao Ivi pero i pobegao iz šume. Nekoliko trenutaka kasnije nad šumom je sinulo sunce, a tako se itrka mogla privesti kraju. Kirsti i Rejčel su bile veoma srećnezato što su vratile Dudlu čarobna pera.

Preporučila knjigu Milica Bjelopetrović IV-2

Nekada se u školskoj lektiri za IV razred nalazila ova divna priča koja govori o ljubavi između brata i sestre. U našoj narodnoj književnosti postoji pesma koja kaže da je ljubav sestre prema bratu najveća, u ovoj bajci saznajemo da je bratska ljubav podjednako velika i jaka. Negde daleko, tamo gde ljudska noga nije davno kročla žive u miru i slozi sa prirodom dva patuljka, Pahuljica i njen brat Sunčan. I kao što u svakoj uzbudljivoj priči biva, jednoga dana dok je brat bio u potrazi za hranom, do obala Zaboravljene Zemlje doplovio je brod sa opakim i pohlepim mornarima koji su ukrali Pahuljicu želeći da se obogate tako što će je za novac pokazivati drugim ljudima. Kako je to nepravedno i loše. Kada se uveče Sunčan vratio kući pored mora, saznao je od  prijatelja životinja šta se desilo i kao i svaki brat rešio je da potraži sestru i da je vrati u Zaboravljenu Zemlju. Sunčan je dobro znao da nijedan patuljak ne može  dugo da izdrži van mirne i srećne domovine. Mržnja, nepravda i pohlepa su za patuljke smrtonosne bolesti. Deco, ako želite da saznate šta je dalje bilo i kako se je završila ova priča potražite knjigu u našoj biblioteci.

U svetu knjiga i priča namenjenih deci često se nailazi na ozbiljne teme koje samo po formi odišu naivnošću,dok se,zapravo,bave ozbiljnim «životnim» temama i problemima. Odraslima mogu, ponekad, takve priče da se učine neprikladnim, previše surovim, preterano tužnim...

Sa decom, ipak, takvih problema nema.

Životne istine i zapitanosti, izgovorene jezikom koji oni razumeju, u njima ne izazivaju otpor i strah.

Deca se upoznaju sa junacima i iskreno prate i proživljavaju njegove doživljaje i emocije, neshvatajući da su kroz taj proces lukavo upućeni u «školu života».

Iako je ovde reč o jednoj tužnoj, istinitoj i životnoj priči, ona je napisana razumljivim jezikom, prepunim slika i boja i jedna je od retkih koja objedinjuje «velike,odrasle» stvari i dečji svet prepun naive i smeha.

U dvadeset četiri poglavlja Aleksandar Popović je ispričao sudbinu jednog mačka. Na početku je mače malo i živi sa svojom Žutom Mama Mačkom u jednoj mesari, no on ubrzo biva prepušten samom sebi u jednoj gradskoj luci. Naravno, tako surov preokret u njegovom životu, rezultat je želje njegove majke koja je iznad svega želela da njen mali sin ne završi kao i ona, u nekoj mesari, već da, na primer, postane ponositi brodski mačak.

Već na samom početku knjige postavljena je i prva ozbiljna tema – koliko roditelji i na koji način usmeravaju sudbinu svoga deteta, kao i obilje drugih ( ispravnost i moralnost roditeljskih odluka, strahovi, samoća, onirički svet - varljiv i uzbudljiv gotovo koliko i onaj u kom zaista živimo).

I pored najbolje volje, retki su odrasli čitaoci koji se ne zapitaju, čitajući «Subinu jednog Čarlija» da li će dete ovo razumeti... Aleksandar Popović piše slikovito i jasno.

Emocije kao što su ljubav, nada, strah, ljutnja,  dosada... nalaze svoj put do malih čitaoca uprkos svom neobičnom odelu.

Čini mi se da je u ovom romanu najlepša njegova iskrenost. Čarlija ostavi njegova mama (to je jedino što deci nikako ne biva jasno, kako je uopšte moguće), sticajem srećnih okolnosti (da, život je podjednako i lep i surov) on postaje srećni brodski mačak i upoznaje svoju najbolju drugaricu Violetu, potom se pri poseti Napulju izgubi (nema «u poslednjem momentu, ipak...», mačak se izgubio i nema popravke), da bi nastavio svoj ubudljivi život pun uspona i padova (želja za samoubistvom, slava i popularnost, uspeh i neuspeh) i naposletku, završava na nekom tavanu...

Ovo je roman koji ne stari. Po njemu ne pada prašina prošlosti i u potpunosti je aktuelan i u današnjem vremenu. On ne predstavlja dokument iz 1984. godine, kada je i objavljen.

I danas, on priča priču koja nam je bliska.