SUDBINA JEDNOG ČARLIJA - Aleksandar Popović
U svetu knjiga i priča namenjenih deci često se nailazi na ozbiljne teme koje samo po formi odišu naivnošću,dok se,zapravo,bave ozbiljnim «životnim» temama i problemima. Odraslima mogu, ponekad, takve priče da se učine neprikladnim, previše surovim, preterano tužnim...
Sa decom, ipak, takvih problema nema.
Životne istine i zapitanosti, izgovorene jezikom koji oni razumeju, u njima ne izazivaju otpor i strah.
Deca se upoznaju sa junacima i iskreno prate i proživljavaju njegove doživljaje i emocije, neshvatajući da su kroz taj proces lukavo upućeni u «školu života».
Iako je ovde reč o jednoj tužnoj, istinitoj i životnoj priči, ona je napisana razumljivim jezikom, prepunim slika i boja i jedna je od retkih koja objedinjuje «velike,odrasle» stvari i dečji svet prepun naive i smeha.
U dvadeset četiri poglavlja Aleksandar Popović je ispričao sudbinu jednog mačka. Na početku je mače malo i živi sa svojom Žutom Mama Mačkom u jednoj mesari, no on ubrzo biva prepušten samom sebi u jednoj gradskoj luci. Naravno, tako surov preokret u njegovom životu, rezultat je želje njegove majke koja je iznad svega želela da njen mali sin ne završi kao i ona, u nekoj mesari, već da, na primer, postane ponositi brodski mačak.
Već na samom početku knjige postavljena je i prva ozbiljna tema – koliko roditelji i na koji način usmeravaju sudbinu svoga deteta, kao i obilje drugih ( ispravnost i moralnost roditeljskih odluka, strahovi, samoća, onirički svet - varljiv i uzbudljiv gotovo koliko i onaj u kom zaista živimo).
I pored najbolje volje, retki su odrasli čitaoci koji se ne zapitaju, čitajući «Subinu jednog Čarlija» da li će dete ovo razumeti... Aleksandar Popović piše slikovito i jasno.
Emocije kao što su ljubav, nada, strah, ljutnja, dosada... nalaze svoj put do malih čitaoca uprkos svom neobičnom odelu.
Čini mi se da je u ovom romanu najlepša njegova iskrenost. Čarlija ostavi njegova mama (to je jedino što deci nikako ne biva jasno, kako je uopšte moguće), sticajem srećnih okolnosti (da, život je podjednako i lep i surov) on postaje srećni brodski mačak i upoznaje svoju najbolju drugaricu Violetu, potom se pri poseti Napulju izgubi (nema «u poslednjem momentu, ipak...», mačak se izgubio i nema popravke), da bi nastavio svoj ubudljivi život pun uspona i padova (želja za samoubistvom, slava i popularnost, uspeh i neuspeh) i naposletku, završava na nekom tavanu...
Ovo je roman koji ne stari. Po njemu ne pada prašina prošlosti i u potpunosti je aktuelan i u današnjem vremenu. On ne predstavlja dokument iz 1984. godine, kada je i objavljen.
I danas, on priča priču koja nam je bliska.
Sa decom, ipak, takvih problema nema.
Životne istine i zapitanosti, izgovorene jezikom koji oni razumeju, u njima ne izazivaju otpor i strah.
Deca se upoznaju sa junacima i iskreno prate i proživljavaju njegove doživljaje i emocije, neshvatajući da su kroz taj proces lukavo upućeni u «školu života».
Iako je ovde reč o jednoj tužnoj, istinitoj i životnoj priči, ona je napisana razumljivim jezikom, prepunim slika i boja i jedna je od retkih koja objedinjuje «velike,odrasle» stvari i dečji svet prepun naive i smeha.
U dvadeset četiri poglavlja Aleksandar Popović je ispričao sudbinu jednog mačka. Na početku je mače malo i živi sa svojom Žutom Mama Mačkom u jednoj mesari, no on ubrzo biva prepušten samom sebi u jednoj gradskoj luci. Naravno, tako surov preokret u njegovom životu, rezultat je želje njegove majke koja je iznad svega želela da njen mali sin ne završi kao i ona, u nekoj mesari, već da, na primer, postane ponositi brodski mačak.
Već na samom početku knjige postavljena je i prva ozbiljna tema – koliko roditelji i na koji način usmeravaju sudbinu svoga deteta, kao i obilje drugih ( ispravnost i moralnost roditeljskih odluka, strahovi, samoća, onirički svet - varljiv i uzbudljiv gotovo koliko i onaj u kom zaista živimo).
I pored najbolje volje, retki su odrasli čitaoci koji se ne zapitaju, čitajući «Subinu jednog Čarlija» da li će dete ovo razumeti... Aleksandar Popović piše slikovito i jasno.
Emocije kao što su ljubav, nada, strah, ljutnja, dosada... nalaze svoj put do malih čitaoca uprkos svom neobičnom odelu.
Čini mi se da je u ovom romanu najlepša njegova iskrenost. Čarlija ostavi njegova mama (to je jedino što deci nikako ne biva jasno, kako je uopšte moguće), sticajem srećnih okolnosti (da, život je podjednako i lep i surov) on postaje srećni brodski mačak i upoznaje svoju najbolju drugaricu Violetu, potom se pri poseti Napulju izgubi (nema «u poslednjem momentu, ipak...», mačak se izgubio i nema popravke), da bi nastavio svoj ubudljivi život pun uspona i padova (želja za samoubistvom, slava i popularnost, uspeh i neuspeh) i naposletku, završava na nekom tavanu...
Ovo je roman koji ne stari. Po njemu ne pada prašina prošlosti i u potpunosti je aktuelan i u današnjem vremenu. On ne predstavlja dokument iz 1984. godine, kada je i objavljen.
I danas, on priča priču koja nam je bliska.
RSS Feed
