Pismo nastavnice nemačkog jezika i odeljenjskog starešine VI-1, Ane Fodor Popović
"Kad god se približi 8. mart postavlja se pitanje šta kupiti učiteljici ili odeljenjskom starešini.
U razgovoru sa koleginicama shvatila sam da svi manje-više osećamo neku vrstu treme pred 8.
mart jer ne smatramo da je taj dan nešto posebniji u odnosu na druge, niti da postoji povod za
neke velike poklone. Jednom prilikom pričala sam svojim učenicima da bih volela da umesto
poklona, ako već žele nešto ga kupe, uplate novac u humanitarne svrhe, na primer Azilu za
životinje ili za nečije lečenje. Tako bih se zaista osećala srećnom i ispunjenom, a sigurna sam da
bi se i deca tako osećala.
Ove godine moje odeljenje 6-1 iznenadilo me je upravo takvim gestom. Naime, umesto cveća i poklona doneli su mi uplatnicu na kojoj se nalazi ime i prezime i uplaćena suma novca za lečenje naše sugrađanke, majke troje dece. Ovaj čin me je toliko dirnuo da sam odmah zaplakala. Ovo pokazuje da su učenici, pored znanja koje stiču u školi, razvili i osećaj empatije, solidarnosti i brige za druge, a pre svega je meni ovaj čin dokazao da svoj posao obavljam srcem i posvećenošću. Ovakvi trenuci nas podsećaju da je najlepši poklon upravo ono dobro koje učinimo za nekoga kome je pomoć potrebna. Ponosna sam na svoje učenike jer su pokazali da razumeju koliko je važno pomagati drugima i širiti humanost u našem društvu. Njihov gest je mali korak koji nekome može značiti mnogo, a svima nama služi kao podsetnik da dobrota uvek ima najveću vrednost."
Nastavnik nemačkog jezika i odeljenjski starešina
Ana Fodor Popović
RSS Feed
