Kristi Tejt i Rejčel Voker su dobre drugarice koje su se upoznale na raspustu koji su provele sa roditeljima na Kišnom ostrvu. Rejčel je došla u goste kod Kirsti i ispričala joj je svoj san o Vilinskoj zemlji. Tamo je padao sneg i sijalo je u isto vreme sunce. U toj zemlji je živeo petao Dudl sa svojih sedam čarobnih pera kojima kontroliše vreme.
Starac Mraz je poslao sedam vražića da ukradu sedam pera. Kada je petao pošao da traži svoja izgubljena pera, Mraz ga je pretvorio u limeni vetrokaz. Vilinska kraljica je zamolila Kirsti i Rejčel da vrate pera Dudlu. Dudla je pronašao Kirstin tata u parku misleći da je zarđali stari vetrokaz. Kirsti i Rejčel su sakupile nekoliko pera, ali je bilo potrebno još da bi Dudl oživeo. I tako su tog dana, pošto je bila organizovana velika trka zabave u Zelenoj šumi, otišle da bodre Kirstinu mamu koja je učestvovala u toj trci. Dogovorile su se da usput potraže vraščiće. Vraščići su zla i podla stvorenja, a Starac Mraz je svojom čarolijom učinio da porastu, takoda su devojčicama do ramena. Krenule su prema reci i primetile su kako se iznad vode podižu tanani pramičci magle. Pomislile su da je to vilinska magla, jer su u krošnjama obližnjeg drveća videle svetlucave srebrnkaste niti. Onda se na nebu iznad njih pojavi paperjasti oblak koji jesve više širio vilinsku maglu. Svaka grančica, list i cvetić caklili su se i presijavali blagom srebrnastom svetlošću. Tada su srele svoju drugaricu vilu magle Ivi. Vila je imala dugu crnu kosu i ljubičaste oči. Kirsti i Rejčel su se obradovale njihovom susretu jer im je bila potrebna njena pomoć. Zajedno su krenule da traže vraščiće. Posle duže potrage su ugledale jednog kako sedi na panju i kuka da se izgubio. Vražčić je imao kratke noge, velika stopala i kvrgava kolena, a u ruci je držao Magleno pero. On nije znao da upotrebljava pero. Što je više njime mahao, magla je postajala sve crnja i gučća. Vraščić im je otkrio tajnu da se plaši „pogvurzela“. Devojčiće su to iskoristile i od uplašenog vraščića otele pero. Ivi je promenila glas irekla:“Ja sam pogvurzela i strašno mi se jede pita od vraščića“ .
Vraščić se toliko uplašio da je predao Ivi pero i pobegao iz šume. Nekoliko trenutaka kasnije nad šumom je sinulo sunce, a tako se itrka mogla privesti kraju. Kirsti i Rejčel su bile veoma srećnezato što su vratile Dudlu čarobna pera.
Preporučila knjigu Milica Bjelopetrović IV-2
Starac Mraz je poslao sedam vražića da ukradu sedam pera. Kada je petao pošao da traži svoja izgubljena pera, Mraz ga je pretvorio u limeni vetrokaz. Vilinska kraljica je zamolila Kirsti i Rejčel da vrate pera Dudlu. Dudla je pronašao Kirstin tata u parku misleći da je zarđali stari vetrokaz. Kirsti i Rejčel su sakupile nekoliko pera, ali je bilo potrebno još da bi Dudl oživeo. I tako su tog dana, pošto je bila organizovana velika trka zabave u Zelenoj šumi, otišle da bodre Kirstinu mamu koja je učestvovala u toj trci. Dogovorile su se da usput potraže vraščiće. Vraščići su zla i podla stvorenja, a Starac Mraz je svojom čarolijom učinio da porastu, takoda su devojčicama do ramena. Krenule su prema reci i primetile su kako se iznad vode podižu tanani pramičci magle. Pomislile su da je to vilinska magla, jer su u krošnjama obližnjeg drveća videle svetlucave srebrnkaste niti. Onda se na nebu iznad njih pojavi paperjasti oblak koji jesve više širio vilinsku maglu. Svaka grančica, list i cvetić caklili su se i presijavali blagom srebrnastom svetlošću. Tada su srele svoju drugaricu vilu magle Ivi. Vila je imala dugu crnu kosu i ljubičaste oči. Kirsti i Rejčel su se obradovale njihovom susretu jer im je bila potrebna njena pomoć. Zajedno su krenule da traže vraščiće. Posle duže potrage su ugledale jednog kako sedi na panju i kuka da se izgubio. Vražčić je imao kratke noge, velika stopala i kvrgava kolena, a u ruci je držao Magleno pero. On nije znao da upotrebljava pero. Što je više njime mahao, magla je postajala sve crnja i gučća. Vraščić im je otkrio tajnu da se plaši „pogvurzela“. Devojčiće su to iskoristile i od uplašenog vraščića otele pero. Ivi je promenila glas irekla:“Ja sam pogvurzela i strašno mi se jede pita od vraščića“ .
Vraščić se toliko uplašio da je predao Ivi pero i pobegao iz šume. Nekoliko trenutaka kasnije nad šumom je sinulo sunce, a tako se itrka mogla privesti kraju. Kirsti i Rejčel su bile veoma srećnezato što su vratile Dudlu čarobna pera.
Preporučila knjigu Milica Bjelopetrović IV-2
RSS Feed
