Šta znači biti pismen?
Da li je pismen onaj ko zna svoje pismo, da čita i piše?
Da li je to, danas, u 21. veku, dovoljno?
Pismenost je veština. Kada se kaže veština, onda se misli da je pismena osoba ona koja ume da ispravno čita, piše i govori, uz razumevanje, da poznaje pravopis i jezička pravila i primenjuje ih u svim životnim situacijama.
Pre 100 godina bilo je dovoljno poznavati slova, pomalo čitati i nešto napisati. Danas, u 21. veku, pod pismenošću se podrazumeva i informatička pismenost.
Podaci Unesko-a pokazuju da je više od 900 miliona odraslih ljudi u svetu nepismeno. To znači da jedan od pet punoletnih ljudi na planeti još ne zna da čita i piše, a dve trećine od tog broja čine žene. Prema podacima kojima raspolaže Unesko, čak 113 miliona dece ne ide u školu, pohađa je neredovno ili ju je napustilo.
Rezultati istraživanja i dalje pokazuju veliki broj onih koji ne poseduju elementarno znanje pisanja i čitanja. Pored mladih, obrazovanje, tj. pismenost, odraslog stanovništva i u razvijenim zemljama, kao i u Srbiji, postaje jedna od osnovnih tema. U našoj zemlji ima više od milion ljudi koji uopšte nisu išli u školu ili su u njoj proveli jedno kratko vreme, ne završivši je. Sa velikim procentom ljudi koji imaju samo osnovnu školu, najvećim brojem onih sa završenom srednjom školom i malo fakultetski obrazovanih, Srbija se ne razlikuje mnogo od nekih evropskih zemalja, ali, svakako, mora mnogo više ulagati u razvijanje svesti o potrebi školovanja kako mladih tako i odraslih.
Nekoliko koraka do uspešnijeg čitanja (saveti za roditelje đaka prvaka)
Čitanje je važna i ne baš laka veština. Čitanje utiče na snalaženje u svakodnevnom životu, na uspeh u obrazovanju i sveukupno emocionalno zadovoljstvo.
Polaskom u školu, vrlo brzo se prelazi na pisanu reč i deca koja imaju poteškoća u čitanju postaju zbunjena.
Neuspeh u početnoj fazi čitanja, može dovesti da toga da dete kasnije u potpunosti odbije da čita ili to radi samo pod prisilom.
Jačanjem jezičkih veština deteta, vežbanjem pažnje, koncentracije, pamćenja, razvijanjem želje za učenjem, roditelj može povećati njegovo zanimanje za čitanje.
KORAK 1.
U svakodnevnom govoru koristite raznovrsni i bogat rečnik. Izbegavajte ružne reči, lokalizme (bre, brate...), poštapalice (ovaj...), kovanice tipa (super, kul...) koji će zainteresovati vaše dete i proširiti njegovo poznavanje reči.
KORAK 2.
Često čitajte svom detetu.
KORAK 3.
Koristite reči iz priče koju čitate da postavite pitanje.
KORAK 4.
Čitajte s detetom istu priču nekoliko dana ili čak nedelja.
Nakon što dobro utvrdite priču, pređite na njenu „umetničku“ obradu – crtajte likove, izrađujte lutke, napravite predstavu ili skeč, slike o priči okačite na zid, ili napravite strip tako da crtate slike redosledom događaja iz priče.
KORAK 5.
Povežite priču s događajima iz svakodnevnog života.
Na primer, dok se oblačite, upitajte dete: „Šta bi Pepeljuga danas obukla?”
KORAK 6.
Prepričavajte zajedno priču.
Smišljajte zajedno nove naslove.
Srećno!
Da li je pismen onaj ko zna svoje pismo, da čita i piše?
Da li je to, danas, u 21. veku, dovoljno?
Pismenost je veština. Kada se kaže veština, onda se misli da je pismena osoba ona koja ume da ispravno čita, piše i govori, uz razumevanje, da poznaje pravopis i jezička pravila i primenjuje ih u svim životnim situacijama.
Pre 100 godina bilo je dovoljno poznavati slova, pomalo čitati i nešto napisati. Danas, u 21. veku, pod pismenošću se podrazumeva i informatička pismenost.
Podaci Unesko-a pokazuju da je više od 900 miliona odraslih ljudi u svetu nepismeno. To znači da jedan od pet punoletnih ljudi na planeti još ne zna da čita i piše, a dve trećine od tog broja čine žene. Prema podacima kojima raspolaže Unesko, čak 113 miliona dece ne ide u školu, pohađa je neredovno ili ju je napustilo.
Rezultati istraživanja i dalje pokazuju veliki broj onih koji ne poseduju elementarno znanje pisanja i čitanja. Pored mladih, obrazovanje, tj. pismenost, odraslog stanovništva i u razvijenim zemljama, kao i u Srbiji, postaje jedna od osnovnih tema. U našoj zemlji ima više od milion ljudi koji uopšte nisu išli u školu ili su u njoj proveli jedno kratko vreme, ne završivši je. Sa velikim procentom ljudi koji imaju samo osnovnu školu, najvećim brojem onih sa završenom srednjom školom i malo fakultetski obrazovanih, Srbija se ne razlikuje mnogo od nekih evropskih zemalja, ali, svakako, mora mnogo više ulagati u razvijanje svesti o potrebi školovanja kako mladih tako i odraslih.
Nekoliko koraka do uspešnijeg čitanja (saveti za roditelje đaka prvaka)
Čitanje je važna i ne baš laka veština. Čitanje utiče na snalaženje u svakodnevnom životu, na uspeh u obrazovanju i sveukupno emocionalno zadovoljstvo.
Polaskom u školu, vrlo brzo se prelazi na pisanu reč i deca koja imaju poteškoća u čitanju postaju zbunjena.
Neuspeh u početnoj fazi čitanja, može dovesti da toga da dete kasnije u potpunosti odbije da čita ili to radi samo pod prisilom.
Jačanjem jezičkih veština deteta, vežbanjem pažnje, koncentracije, pamćenja, razvijanjem želje za učenjem, roditelj može povećati njegovo zanimanje za čitanje.
KORAK 1.
U svakodnevnom govoru koristite raznovrsni i bogat rečnik. Izbegavajte ružne reči, lokalizme (bre, brate...), poštapalice (ovaj...), kovanice tipa (super, kul...) koji će zainteresovati vaše dete i proširiti njegovo poznavanje reči.
KORAK 2.
Često čitajte svom detetu.
KORAK 3.
Koristite reči iz priče koju čitate da postavite pitanje.
KORAK 4.
Čitajte s detetom istu priču nekoliko dana ili čak nedelja.
Nakon što dobro utvrdite priču, pređite na njenu „umetničku“ obradu – crtajte likove, izrađujte lutke, napravite predstavu ili skeč, slike o priči okačite na zid, ili napravite strip tako da crtate slike redosledom događaja iz priče.
KORAK 5.
Povežite priču s događajima iz svakodnevnog života.
Na primer, dok se oblačite, upitajte dete: „Šta bi Pepeljuga danas obukla?”
KORAK 6.
Prepričavajte zajedno priču.
Smišljajte zajedno nove naslove.
Srećno!
RSS Feed
