У Деклерацији УН и УНЕСК-а се каже да је толеранција поштовање, прихватање и уважавање разноликости култура нашег света, наших форми изражавања и начина да се буде човек.
Она се негује путем знања, отворености, комуникације и слободе мисли, савести и веровања.
Реч толеранција се често изједначава са појмом трпљења, али не подразумева трпљење које угрожава нас и нашу околину. Толеранција нас учи да они који су толерантни не смеју до краја да трпе оне који су нетолерантни. Срж толеранције јесте разговор. Не постоји проблем или питање о којем се не може водити цивилизовани разговор, односно нема проблема који треба решавати силом уместо разговором. Треба неговати културу разговора, а то подразумева промену мишљења, ставова и понашања када су оспорени у аргументованом разговору и када чињенице говоре супротно од онога што мислимо и заступамо.