Posle nekog vremena je stigla do kuće u kojoj je živela vojvotkinja sa čudnom bebom u naručju. Kuvarica je kuvala ručak, a u kući je bilo puno dima. Ispred kamina je ležao mačak koji se smejao od uva do uva.
Vojvotkinja je Alisi dala bebu da je pričuva. Kada je Alisa izašla napolje videla je da je umesto bebe držala prase u rukama.
Smejala sam se kada je mačak rekao Alisi kada ga je pitala ko živi u blizini. „Sve je dno je kuda pođeš jer su svi koji ovde stanuju ludi, a i ti si luda jer si ovde došla.“
Ona se nađe na čajanci kod Ludog Zeca i Šeširdžije. Kada su je ugledali počeli su da viču:“Nema mesta“:
Ona ljubazno reče da ima mesta i sede u veliku fotelju. Postavljali su joj razna pitanja i nudili je stvarima koje nisu imali. Alisa je smišljala odgovore na njihova pitanja. Najednom, Šeširdžija izvadi sat i reče: „Kasnim dva dana“.
Kada je krenula dalje videla je prelep vrt, ali u njemu su baštovani bojili bele ruže u crveno. Ti baštovani su bili obične karte. Zvali su se Dva, Pet i Sedam. Odjednom su prekinuli posao i povikali:“Dolazi kraljica“.
Svi su počeli da igraju kriket. Kraljica je htela da odrubi glavu svakome ko je pobedi. Alisa se izvukla tako što je kralj naredio pomilovanje koje je trebalo da donese sud. Alisi je dosadilo da gleda kako se Kraljica pravi važna pa je rekla: „Vi ste jedan običan špil karata!“.
U trenutku se probudila i ugledala svoju sestru pored sebe.
Preporučujem svima da pročitaju ovu zanimljivu knjigu, zabaviće se i lepo nasmejati.
Preporučuje Kristina Šević IV-2