Stevan Raičković- pesnik, pisac za decu i prevodilac.
Rođen je 1928. godine u Neresnici kod Kučeva. Nakon osnovne škole i gimnazije, studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Već sa 17 godina Raičković je počeo da objavljuje pesme. Prva objavljena zbirka bila mu je “Detinjstvo”, izdata 1950. godine.
Ukupno za života Raičković je objavio 20 zbirki pesama, od kojih su mu najpoznatije: “Pesma tišine”, “Balada o predvečerju”, “Kasno leto”, “Tisa”, “Kamena uspavanka”, “Stihovi”, “Prolazi rekom lađa”, “Varke”, “Zapisi” i druge.
Napisao je sedam knjiga za decu: “Veliko dvorište”, “Družina pod suncem”, “Gurije”, “Krajcara i druge pesme”, “Vetrenjača”, “Male bajke”, “Slike i prilike”.
Dobitnik je i brojnih književnih nagrada kao i društvenih priznanja. Među tim nagradama su i Zmajeva nagrada, Njegoševa nagrada, Nagrada Neven, Goranov vijenac, Nagrada Desanka Maksimović, Nagrada Dušan Vasiljev i mnoge druge.
Stevan Raičković umro je 2007. godine u Beogradu.
Izvor: https://www.lektire.rs/peti-razred-osnovne-skole/
Male bajke
Knjiga “Male bajke” sastoji se od 20 kraćih bajki za decu, ali mogu ih čitati i odrasli. Nekoliko bajki namenjeno je isključivo deci, to su: “Bajka o skitnici i mravima”, “Bajka o kovaču i lancu”, “Bajka o hrastu”, “Bajka o belom konju”, “Bajka o galebu”, “Bajka o livadi i skakavcima” i “Bajka o vetriću”.
Bajke namenjene odraslima i deci u kojima se posredstvom prirode predstavljaju životna shvatanja su: “Bajka o cvetovima i dugi”, “Bajka o stabaocu”, “Bajka o čoveku koji je obišao Zemljinu kuglu”, “Bajka o Tadiji” i “Bajka o Orašku”.
Pesnik Slobodan Rakitić u Pogovoru knjige naveo je bitan opis ove zbirke: “Priče u knjizi Male bajke samo uslovno možemo nazvati bajkama. Jer, one nisu bajke ni svojom strukturom, a ni svojim sižejnim opredeljenjima. Mada imaju elemenata i tajnovitosti, koja se ogleda u izrazitoj pesnikovoj maštovitosti, one u sebi ne nose ništa nerealno i trancendentalno. Naprotiv, one upućuju na realnost sveta i nisu samo maštarije o nekom mogućem životu, već su izraz i senka sveta koji jeste i koji nas okružuje.”
Bajka o zrnu peska
Ova bajka metaforična je priča o potrebi za slobodom i promenom. Kako bi na jednostavan način približio ovako složenu temu, pisac je iskoristio temu putovanja jednog zrna peska. Pustinjsko zrnce vekove je proveo u pustinjskoj tišini. Zrncu peska pisac je pridodao jednu ljudsku osobinu – počelo je da misli svojom glavicom. Tako se u njemu javila želja za promenom života. Pomoć mu je pružio vetar koji je svojom jačinom odnio zrnce do jedne prelepe zelene oaze. Zrno je stiglo i na lopatu. Prevarilo se i pomislilo da je to dobra stvar. Ali, zrno je ugrađeno u asfalt. U prvi mah nije shvatilo da to mesto boravka nije samo privremeno. Tu će ostati zauvek zarobljen, dok iznad sebe bude osećalo vetar kako duva.
Bajka o skitnici i mravima
S jedne strane ove priče imamo lenjog skitnicu, a s druge strane vredan mravinjak koji skuplja hranu. Skitnica je i veoma zaboravan, pa se dešava da nekoliko puta posegne za sadržajem u torbi i da uvek zaboravi da nema ničeg u njoj. Tri mrava se u isto to vreme bore s jednom bubom. Toliko im je teška da je s velikom mukom prenose. Bubu su uspeli da podele na 3 dela, tako im je bilo lakše da rasporede teret.
Jednom mravu je grančica pala na njegovo sitno telo. Uspeo je da se izvuče. Zatim su s tom bubom prešli preko skitnice i otišli u svoj mravinjak. Skitnica se probudio i pomislio kako se baš ništa ne dešava. U svetu mrava život ne stoji u mestu, odvija se i dešava. Rad mravima pruža dinamiku. Skitnica živi pasivno.
Bajka o ribici i ptici
Ribica iz bajke živela je u veštačkom prostoru – u staklenoj posudi na televizoru u jednom stanu u gradu. Prijaju joj zvukovi talasa i mora kad stignu iz televizora. Preko puta ribice živi ptica u kavezu. Kada se desi da sunčevi zraci obasjavaju slike na zidovima sobe, ptica je najsrećnija kada ugleda sliku jednog šumskog predela. Tada bi volela da može da izleti iz kaveza. I ptica i riba su žućkaste, boja perja i peraja im je slična kao i tužan nažin života. Osuđene su na kavez, daleko od onoga za čim im biće žudi.
Bajka o livadi i skakavcima
Skakavac je zalutao i tako stigao do cvetne livade. Crvena bulka ga je damski pozdravila, uputila mu je osmeh. Žuti ljutić se probijao među travkama ne bi li video skakavca. Cveće se nameštalo tako da bude što lepše skakavcu. Samo šiblje nije reagovalo na “gosta”. Skakavac je otišao i brzo se vratio s velikom grupom drugih skakavaca. Livada je opustošena. Poruka je da čovek treba biti obazriv, da se ne treba svakom klanjati i da prvi utisak ume da prevari.
Bajka o bundevi
Glavati čovek neko je vreme radio kao stolar. Taj posao mu nije najbolje išao, pa je postao limar. Nedugo zatim, napravio je vodenicu i bio stalno brašnjav. Ni s čim nije imao sreće i na kraju je rešio da poseje njivu. Odlučio se za bundevu. Vredno i temeljno je pripremio njivu i posejao. Slučajno mu je ostala jedna šaka semena i zabacio je iza kuće kako bi očistio ruke. Kada je došlo vreme da bundeve sazru, njiva se nije najbolje pokazala. Međutim, iza kuće sačekala ga je velika bundeva. Toliko je bila velika i lepa da je mogao da je pokaže najboljim ratarima i da ih zadivi svojim plodom. Poruka priče je da nikada ne znamo gde nas sreća čeka. Ne treba da odbacujemo olako ono što imamo i uvek treba da tragamo za rešenjima. Ovaj glavati čovek posle svojih neuspešnih poslova nije odustajao.
Bajka o belom konju
Brkati Ciganin imao je konja koji je bio u prilično lošem stanju – mršav, iznemogao, delovao je bolešljivo. Jedne noći otvorila su se vrata na štali i pojavio se odblesak mesečine poput staze. Konj je pratio tu svetlost i izašao iz štale. Prvi put da je bio slobodan. Nije osećao udarce biča i mogao je sam da bira putanju. Prošao je kroz malu naseobinu, ali loše je prošao. Zbog svog izgleda, ljudi su ga gađali, terali, vikali na njega.
Otišao je u šumu. Pio je vodu s izvora, ogledao se u reci i video da izgleda mnogo bolje. Snaga i lepota su se vraćale. Nastavio je da otkriva lekovite trave i bio u sve boljem i lepšem stanju. Videli su ga neki ljudi i pročula se priča o ovom lepom konju. Svi su mu se divili i želeli da ga vide. Brkati Ciganin ga je tražio uz pomoć porodice i komšija. Niko nije mogao da ga uhvati i ponovo zarobi. Od tada Cigani lutaju, a zaboravili su i šta više traže.
Bajka o hrastu
Ovo je lirska priča o sudbini jednog starog hrasta koji se nalazio u podnožju tzv. Šiljate planine, koja pripada vencu Zamagljenih vrhova. Hrast je bio nesrećan i obraćao se svojim prijateljima, tj. drugom drveću. Priznao je da je uživao u tom prostoru među njima, ali da pati, jer zbog visoke planine koja ih okružuje, nije mogao da vidi ništa dalje. Nije video druga stabla, nije upoznao život. Jedna grančica je pustila suzu od tolike tuge. Suza se pretvorila u list, a list je odleteo. Tako je odlepršala prva ptica preko Šiljate planine. Na drugom stablu zapevala je o suzi starog hrasta. Od tada, ptice lete sa stabla na stablo i “pevaju o životu razdvojene braće koja ne mogu da dođu jedan drugome u pohode.”
Knjiga “Male bajke” sastoji se od 20 kraćih bajki za decu, ali mogu ih čitati i odrasli. Nekoliko bajki namenjeno je isključivo deci, to su: “Bajka o skitnici i mravima”, “Bajka o kovaču i lancu”, “Bajka o hrastu”, “Bajka o belom konju”, “Bajka o galebu”, “Bajka o livadi i skakavcima” i “Bajka o vetriću”.
Bajke namenjene odraslima i deci u kojima se posredstvom prirode predstavljaju životna shvatanja su: “Bajka o cvetovima i dugi”, “Bajka o stabaocu”, “Bajka o čoveku koji je obišao Zemljinu kuglu”, “Bajka o Tadiji” i “Bajka o Orašku”.
Pesnik Slobodan Rakitić u Pogovoru knjige naveo je bitan opis ove zbirke: “Priče u knjizi Male bajke samo uslovno možemo nazvati bajkama. Jer, one nisu bajke ni svojom strukturom, a ni svojim sižejnim opredeljenjima. Mada imaju elemenata i tajnovitosti, koja se ogleda u izrazitoj pesnikovoj maštovitosti, one u sebi ne nose ništa nerealno i trancendentalno. Naprotiv, one upućuju na realnost sveta i nisu samo maštarije o nekom mogućem životu, već su izraz i senka sveta koji jeste i koji nas okružuje.”
Bajka o zrnu peska
Ova bajka metaforična je priča o potrebi za slobodom i promenom. Kako bi na jednostavan način približio ovako složenu temu, pisac je iskoristio temu putovanja jednog zrna peska. Pustinjsko zrnce vekove je proveo u pustinjskoj tišini. Zrncu peska pisac je pridodao jednu ljudsku osobinu – počelo je da misli svojom glavicom. Tako se u njemu javila želja za promenom života. Pomoć mu je pružio vetar koji je svojom jačinom odnio zrnce do jedne prelepe zelene oaze. Zrno je stiglo i na lopatu. Prevarilo se i pomislilo da je to dobra stvar. Ali, zrno je ugrađeno u asfalt. U prvi mah nije shvatilo da to mesto boravka nije samo privremeno. Tu će ostati zauvek zarobljen, dok iznad sebe bude osećalo vetar kako duva.
Bajka o skitnici i mravima
S jedne strane ove priče imamo lenjog skitnicu, a s druge strane vredan mravinjak koji skuplja hranu. Skitnica je i veoma zaboravan, pa se dešava da nekoliko puta posegne za sadržajem u torbi i da uvek zaboravi da nema ničeg u njoj. Tri mrava se u isto to vreme bore s jednom bubom. Toliko im je teška da je s velikom mukom prenose. Bubu su uspeli da podele na 3 dela, tako im je bilo lakše da rasporede teret.
Jednom mravu je grančica pala na njegovo sitno telo. Uspeo je da se izvuče. Zatim su s tom bubom prešli preko skitnice i otišli u svoj mravinjak. Skitnica se probudio i pomislio kako se baš ništa ne dešava. U svetu mrava život ne stoji u mestu, odvija se i dešava. Rad mravima pruža dinamiku. Skitnica živi pasivno.
Bajka o ribici i ptici
Ribica iz bajke živela je u veštačkom prostoru – u staklenoj posudi na televizoru u jednom stanu u gradu. Prijaju joj zvukovi talasa i mora kad stignu iz televizora. Preko puta ribice živi ptica u kavezu. Kada se desi da sunčevi zraci obasjavaju slike na zidovima sobe, ptica je najsrećnija kada ugleda sliku jednog šumskog predela. Tada bi volela da može da izleti iz kaveza. I ptica i riba su žućkaste, boja perja i peraja im je slična kao i tužan nažin života. Osuđene su na kavez, daleko od onoga za čim im biće žudi.
Bajka o livadi i skakavcima
Skakavac je zalutao i tako stigao do cvetne livade. Crvena bulka ga je damski pozdravila, uputila mu je osmeh. Žuti ljutić se probijao među travkama ne bi li video skakavca. Cveće se nameštalo tako da bude što lepše skakavcu. Samo šiblje nije reagovalo na “gosta”. Skakavac je otišao i brzo se vratio s velikom grupom drugih skakavaca. Livada je opustošena. Poruka je da čovek treba biti obazriv, da se ne treba svakom klanjati i da prvi utisak ume da prevari.
Bajka o bundevi
Glavati čovek neko je vreme radio kao stolar. Taj posao mu nije najbolje išao, pa je postao limar. Nedugo zatim, napravio je vodenicu i bio stalno brašnjav. Ni s čim nije imao sreće i na kraju je rešio da poseje njivu. Odlučio se za bundevu. Vredno i temeljno je pripremio njivu i posejao. Slučajno mu je ostala jedna šaka semena i zabacio je iza kuće kako bi očistio ruke. Kada je došlo vreme da bundeve sazru, njiva se nije najbolje pokazala. Međutim, iza kuće sačekala ga je velika bundeva. Toliko je bila velika i lepa da je mogao da je pokaže najboljim ratarima i da ih zadivi svojim plodom. Poruka priče je da nikada ne znamo gde nas sreća čeka. Ne treba da odbacujemo olako ono što imamo i uvek treba da tragamo za rešenjima. Ovaj glavati čovek posle svojih neuspešnih poslova nije odustajao.
Bajka o belom konju
Brkati Ciganin imao je konja koji je bio u prilično lošem stanju – mršav, iznemogao, delovao je bolešljivo. Jedne noći otvorila su se vrata na štali i pojavio se odblesak mesečine poput staze. Konj je pratio tu svetlost i izašao iz štale. Prvi put da je bio slobodan. Nije osećao udarce biča i mogao je sam da bira putanju. Prošao je kroz malu naseobinu, ali loše je prošao. Zbog svog izgleda, ljudi su ga gađali, terali, vikali na njega.
Otišao je u šumu. Pio je vodu s izvora, ogledao se u reci i video da izgleda mnogo bolje. Snaga i lepota su se vraćale. Nastavio je da otkriva lekovite trave i bio u sve boljem i lepšem stanju. Videli su ga neki ljudi i pročula se priča o ovom lepom konju. Svi su mu se divili i želeli da ga vide. Brkati Ciganin ga je tražio uz pomoć porodice i komšija. Niko nije mogao da ga uhvati i ponovo zarobi. Od tada Cigani lutaju, a zaboravili su i šta više traže.
Bajka o hrastu
Ovo je lirska priča o sudbini jednog starog hrasta koji se nalazio u podnožju tzv. Šiljate planine, koja pripada vencu Zamagljenih vrhova. Hrast je bio nesrećan i obraćao se svojim prijateljima, tj. drugom drveću. Priznao je da je uživao u tom prostoru među njima, ali da pati, jer zbog visoke planine koja ih okružuje, nije mogao da vidi ništa dalje. Nije video druga stabla, nije upoznao život. Jedna grančica je pustila suzu od tolike tuge. Suza se pretvorila u list, a list je odleteo. Tako je odlepršala prva ptica preko Šiljate planine. Na drugom stablu zapevala je o suzi starog hrasta. Od tada, ptice lete sa stabla na stablo i “pevaju o životu razdvojene braće koja ne mogu da dođu jedan drugome u pohode.”
RSS Feed
