Вук Стефановић Караџић је рођен 8. новембра 1787. године у Тршићу. Био је писац, филолог и реформатор српског правописа и азбуке. Тај датум Србија обележава као Дан просветних радника.
Године 1818. објавио је прво издање Српског ријечника руководећи се максимом "Пиши као што говориш, а читај као што је написано". Вук је преуредио стару азбуку избацивши непотребне знакове који се нису изговарали, а који су се писали (Ѥ ѥ (је), Ѣ, ѣ (јат), І ї (и), Ѵ ѵ (и) Ѹ ѹ (у), Ѡ ѡ (о), Ѧ ѧ (мали јус), Ѫ ѫ (велики јус), Ы ы (јери, тврдо и), Ю ю (ју), Ѿ ѿ (от), Ѳ ѳ (т), Ѕ ѕ (дз) Щ щ (шт), Ѯ ѯ (кс), Ѱ ѱ (пс), Ъ ъ (тврди полуглас), Ь ь (меки полуглас), Я я (ја), задржао је 24 слова старе азбуке и убацио нека нова слова: Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ.
Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године након његове смрти. Умро је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.
Pročitaj više na: https://www.biografija.org/knjizevnost/vuk-stefanovic-karadzic/