У свим културама које користе годишње календаре долазак нове године се прославља као празник. Већина земаља почетак нове године рачуна од 1. јануара. Нова година се као празник слави 1. јануара и обично је нерадан дан.
Током дочека Нове године, 31. децембра, обичај је да се у поноћ размењују поклони са жељама за успешну наредну годину. Деци се поклони остављају испод новогодишње јелке.
Прослава Нове године код нас је почела да се слави после Другог светског рата, до тада као најважнији празник обележаван је Божић.
Божић је хришћански празник којим се обележава рођење Исуса Христа. По јулијанском календару обележава се 7. јануара, док се по грегоријанском календару обележава 25. децембра.
Коришћење зимзелених биљака за време Божића потиче од старих времена. Имелу су Друиди користили и славили као чудотворну биљку. Божићна звезда је цвет који је стигао из Мексика.
Јелка је симбол Нове године. Прва особа која је окитила јелку је био Мартин Лутер, фасциниран лепотом звезда које су сијале међу гранама дрвећа. Јелке су пре тога кићене јабукама . Прву вештачку јелку су направили Немци.
Пре Деда Мраза деца су будно чекала и радовала се Светом Николи.
Једно од највећих новогодишњих славља се организује сваке године у Сиднеју.
Да ли размишљате о правопису када пишете празничну честитку?
Називи празника пишу се великим почетним словом, а ако је назив празника вишечлан – великим словом пише се само прва реч (осим ако је у саставу назива празника властито име). Тако се актуелни празници пишу – Нова година, односно Божић. Исправно је написати: Срећна Нова година! Срећан Божић!
Такође је иправно написати: Срећни новогодишњи и божићни празници!
Придеви новогодишњи и божићни пишу се малим почетним словом.