Народна мудрост каже: „На младима свет остаје“, а да би ти млади израсли у способне и одговорне чланове друштва, један од најважнијих услова је да имају срећно и безбрижно детињство.
Због свега тога, потребно је да се деца широм света упознају са својим правима, да их разумеју и да науче да препознају ситуације које указују да су та права ускраћена, њима или неком другом детету.
20. новембар као Дан права детета обележава се од 1959. године, када су Уједињене нације усвојиле Декларацију о правима детета.
Конвенција о правима детета је уговор Уједињених нација који прецизира која све права припадају деци. Она поставља основне стандарде за добробит деце на различитим стадијумима њиховог развоја. Државе које потпишу (ратификују) Конвенцију постају замље чланице тог уговора и прихватају обавезу да буду законски одговорне за њену примену. Оне о томе шаљу редовне извештаје Комитету за права детета.
Конвенција о правима детета је први универзални закон који на једном месту и целовито дефинише сва важна права детета. Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права. Можемо их поделити у 4 групе права:
- ПРАВА НА ОПСТАНАК обухватају право на живот и право на задовољавање основних, егзистенцијалних потреба, као што су: исхрана, кров над главом, адекватан животни стандард, медицинска нега…
- ПРАВА НА РАЗВОЈ укључују све оне ствари које су нужне за нормалан и потпун развој свих потенцијала детета: право на образовање, игру, слободно време, слободу мишљења, изражавања…
- ЗАШТИТНА ПРАВА траже да деца буду заштићена од свих облика злоупотребе, занемаривања и злостављања…
- ПАРТИЦИПАТИВНА ПРАВА дају деци могућност да буду активни учесници у животу своје заједнице. Она укључују право на слободно изражавање сопственог мишљења и на учешће у одлучивању о стварима које их се непосредно тичу…
Због свега тога, потребно је да се деца широм света упознају са својим правима, да их разумеју и да науче да препознају ситуације које указују да су та права ускраћена, њима или неком другом детету.
20. новембар као Дан права детета обележава се од 1959. године, када су Уједињене нације усвојиле Декларацију о правима детета.
Конвенција о правима детета је уговор Уједињених нација који прецизира која све права припадају деци. Она поставља основне стандарде за добробит деце на различитим стадијумима њиховог развоја. Државе које потпишу (ратификују) Конвенцију постају замље чланице тог уговора и прихватају обавезу да буду законски одговорне за њену примену. Оне о томе шаљу редовне извештаје Комитету за права детета.
Конвенција о правима детета је први универзални закон који на једном месту и целовито дефинише сва важна права детета. Конвенција садржи 54 члана, који одређују поједине врсте права. Можемо их поделити у 4 групе права:
- ПРАВА НА ОПСТАНАК обухватају право на живот и право на задовољавање основних, егзистенцијалних потреба, као што су: исхрана, кров над главом, адекватан животни стандард, медицинска нега…
- ПРАВА НА РАЗВОЈ укључују све оне ствари које су нужне за нормалан и потпун развој свих потенцијала детета: право на образовање, игру, слободно време, слободу мишљења, изражавања…
- ЗАШТИТНА ПРАВА траже да деца буду заштићена од свих облика злоупотребе, занемаривања и злостављања…
- ПАРТИЦИПАТИВНА ПРАВА дају деци могућност да буду активни учесници у животу своје заједнице. Она укључују право на слободно изражавање сопственог мишљења и на учешће у одлучивању о стварима које их се непосредно тичу…
RSS Feed
