У Великој Британији, али и широм света се бројним манифестацијама, обележава 400. годишњица смрти Вилијама Шекспира, који се сматра највећим писцем енглеског говорног подручја и драматургом светског гласа.
„Шекспир нам говори о великим животним питањима: о томе шта је човек, о љубави, везама и опсесијама“, каже Марија Делгадо, професорка и директорка истраживања у Краљевској централној школи говора и драме у Лондону. Према мишљењу Делгадове, свако друштво и свака генерација поново откривају Шекспира „као реакцију на бриге и околности у том тренутку“.
Занимљивости из биографије Вилијама Шекспира:
Рођен је 26. априла 1564. год. у Стратфорду на Евону, као треће и најстарије мушко дете од осморо деце Џона и Марије Шекспир, рођене Арден.
Образовање Шекспира, у односу на друге савременике, није било велико. Вероватно је основна знања стекао у месној школи, где је било добрих учитеља хуманистичких наука, но мисли се да ову школу није завршио јер је морао да помаже оцу кад су послови пошли рђаво. У 18. години оженио се Аном Хатевеј и стекао троје деце.
Након њене смрти одлази у Лондон. Са доласком у Лондон почиње његово везивање за позориште; до краја живота оно ће бити његов хлеб и његова опсесија. Прво је постао глумац, а затим и онај који дотерује туђе текстове, што му је омогућило да упозна технику драмског писања и дало идеје да и сам пише. Учествовао је у стварању позоришта Глоб. Његов књижевни рад обухвата 20 година (1592-1612) . За то време написао је књигу са 154 сонета, 2 наративне поеме и 36 драма.
Веома цењен као драмски писац, члан најбоље позоришне дружине у Лондону, и сувласник позоришта које је сваког дана сем недеље давало представе, Шекспир је, у виду награде, стекао леп иметак и 1612. повукао се у свој родни градић. Живео је још четири године, у миру, у кругу своје породице, у новој кући коју је пре тога купио, а покаткад су му долазили другови, песници и глумци из Лондона.
Умро је у Стратфорду 23. априла 1616. године и сахрањен у месној цркви Св. Тројице, у близини олтара.
Изнад гроба постављена је, 1623.године спомен-биста, са латинским натписом: " По мудрости Нестор; по генијалности Сократ; по уметности Вергилије. Земља покрива, народ тугује, а Олимп га има."
Шекспир је у почетку писао комедије и историје. Касније је прешао на писање трагедија „Хамлет“, „Краљ Лир“ и „Магбет“, позоришни комади који се убрајају у најбоље позоришне комаде на енглеском језику. У свом позном периоду писао је трагикомедије и сарађивао са осталим драмским писцима. Многа од његових дела су била објављена још за његовог живота у издањима различитог квалитета и тачности.
Постоје четири периода у Шекспировој стваралачкој каријери. До 1590. писао је углавном комедије под утицајем римских и италијанских узора и историјске драме базиране на народној традицији.
Други период је почео са трагедијом Ромео и Јулија и завршио са Јулијем Цезаром. Током овог периода, написао је оно што се сматра његовим најбољим делима.
Ромео и Јулија (енгл. Romeo and Juliet), у ранијим преводима Ромео и Ђулијета, је његово најпознатије дело. Радња се одвија у италијанском граду Верони. Једна од култних реченица из овог дела је Јулијина: О, Ромео, зашто си Ромео?
Од отприлике 1600. до 1608. Шекспир је углавном писао само трагедије и овај период се назива његовим „трагичним периодом“.
Од 1608. до 1613. писао је трагикомедије које се још зову и романсе.
Сва Шекспирова дела су преведена на српски.
Драме:
- Ромео и Јулија
- Тит Андроник
- Јулије Цезар (драма)
- Троил и Кресида
- Хамлет
- Отело
- Краљ Лир
- Магбет
- Антоније и Клеопатра
- Кориолан
- Тимон Атињанин
- Узалудни љубавни труд
- Два племића из Вероне
- Комедија неспоразума
- Сан летње ноћи
- Млетачки трговац
- Укроћена горопад
- Много вике ни око чега
- Веселе жене виндсорске
- Богојављенска ноћ
- Како вам драго
- Све је добро што се добро сврши
- Равном мером
- Перикле
- Цимбелин
- Зимска прича
- Бура
- Краљ Хенри VI
- Краљ Ричард III
- Краљ Ричард II
- Краљ Џон
- Краљ Хенри IV
- Краљ Хенри V
- Краљ Хенри VIII