"Lesi se vraća kući“
napisao Erik Najt
Ovo je topla, nežna i humana priča E. Najta, o ljubavi, odanosti i prijateljstvu između čoveka i psa. Sreća dečaka iz siromašne porodice Džoa i njegovog ljubimca Lesi biva prekinuta prinudnom prodajom odanog psa. Sa razdvajanjem se nisu pomirili ni dečak ni pas, pa tako počinje grčevita borba za povratak kući, borba u kojoj pobeđuju upornost, vernost, požrtvovanost i ljubav. Nastankom ove uzbudljive priče Lesi postaje i ostaje sinonim za škotske ovčare širom sveta, sve do danas.
Lesi je po mnogo čemu bila poznata. Na primer, po njoj se mogao doterati sat. Kako? Već na početku knjige možeš saznati odgovor na to pitanje.
Lesi je svima u selu mnogo značila. Toliko su se njome ponosili da ni novac nije mogao da im je oduzme.
Ali psi pripadaju ljudima, a ljudi su potčinjeni sudbini. Ponekad naiđe vreme kada sudbina primora čoveka da pogne glavu i uguši ponos kako bi svojoj porodici mogao obezbediti hleb.
Pisac Vlada Stojiljković je o knjizi napisao:
Dobro je ponekad pogledati ljude kroz pseće oči. Psi su doduše slepi za boje – oni vide svet onako kako mi vidimo crno-beli televizijski program – ali to im ne smeta da naše bitne osobine sagledaju bolje nego mi sami. Na neke svoje pseće terazije oni stavljaju našu čestitost i našu dobrotu, mere ih nekim svojim psećim tegovima – i, ruku na srce, kad oni nešto izmere, to je izmereno kako valja. Svako od nas ko je imao posla sa psima morao je primetiti da oni neke ljude smesta zavole, a nekima ne prilaze ni za živu glavu; prvi su po pravilu dobri ljudi, a drugih bi i čovek trebalo da se kloni. Nama je, pak, za takvu procenu potrebno mnogo više vremena – a i pored svega umemo itekako da se prevarimo.
Zanimljivost: Erik Najt je bio gotovo slep za boje. Možda je baš zato tako dobro razumeo pse.
Ovaj američki pisac engleskog porekla rođen je 10. aprila 1897. godine, a umro je 14. januara 1943. godine. Najpoznatiji je upravo po romanu Lesi se vraća kući.
Rođen je u Jorkširu, u Engleskoj. O svom kraju je dosta pisao u svojim delima. Treći je od četvorice sinova svojih roditelja. Otac mu je trgovao dijamantima, ali je stradao u borbi dve godine posle Erikovog rođenja. Erikova majka seli se u Sankt Petersburg, u Rusiju, da radi kao guvernanta u carskim porodicama. Za to vreme je Erik živeo sa rođacima. Njegova majka se udaje za jednog Amerikanca kada je Erik imao 15 godina i tada se stalno nastanjuju u Americi. Diplomirao je na Kembridžu, a kada su otišli u Ameriku, on se seli u Njujork gde studira slikarstvo.
Roman Lesi se vraća kući objavljuje 17. januara 1938. godine inspirisan svojim sećanjem na detinjstvo. Vrlo brzo je preveden na 24 jezika. Tri godine kasnije snimljen je i istoimeni film.
napisao Erik Najt
Ovo je topla, nežna i humana priča E. Najta, o ljubavi, odanosti i prijateljstvu između čoveka i psa. Sreća dečaka iz siromašne porodice Džoa i njegovog ljubimca Lesi biva prekinuta prinudnom prodajom odanog psa. Sa razdvajanjem se nisu pomirili ni dečak ni pas, pa tako počinje grčevita borba za povratak kući, borba u kojoj pobeđuju upornost, vernost, požrtvovanost i ljubav. Nastankom ove uzbudljive priče Lesi postaje i ostaje sinonim za škotske ovčare širom sveta, sve do danas.
Lesi je po mnogo čemu bila poznata. Na primer, po njoj se mogao doterati sat. Kako? Već na početku knjige možeš saznati odgovor na to pitanje.
Lesi je svima u selu mnogo značila. Toliko su se njome ponosili da ni novac nije mogao da im je oduzme.
Ali psi pripadaju ljudima, a ljudi su potčinjeni sudbini. Ponekad naiđe vreme kada sudbina primora čoveka da pogne glavu i uguši ponos kako bi svojoj porodici mogao obezbediti hleb.
Pisac Vlada Stojiljković je o knjizi napisao:
Dobro je ponekad pogledati ljude kroz pseće oči. Psi su doduše slepi za boje – oni vide svet onako kako mi vidimo crno-beli televizijski program – ali to im ne smeta da naše bitne osobine sagledaju bolje nego mi sami. Na neke svoje pseće terazije oni stavljaju našu čestitost i našu dobrotu, mere ih nekim svojim psećim tegovima – i, ruku na srce, kad oni nešto izmere, to je izmereno kako valja. Svako od nas ko je imao posla sa psima morao je primetiti da oni neke ljude smesta zavole, a nekima ne prilaze ni za živu glavu; prvi su po pravilu dobri ljudi, a drugih bi i čovek trebalo da se kloni. Nama je, pak, za takvu procenu potrebno mnogo više vremena – a i pored svega umemo itekako da se prevarimo.
Zanimljivost: Erik Najt je bio gotovo slep za boje. Možda je baš zato tako dobro razumeo pse.
Ovaj američki pisac engleskog porekla rođen je 10. aprila 1897. godine, a umro je 14. januara 1943. godine. Najpoznatiji je upravo po romanu Lesi se vraća kući.
Rođen je u Jorkširu, u Engleskoj. O svom kraju je dosta pisao u svojim delima. Treći je od četvorice sinova svojih roditelja. Otac mu je trgovao dijamantima, ali je stradao u borbi dve godine posle Erikovog rođenja. Erikova majka seli se u Sankt Petersburg, u Rusiju, da radi kao guvernanta u carskim porodicama. Za to vreme je Erik živeo sa rođacima. Njegova majka se udaje za jednog Amerikanca kada je Erik imao 15 godina i tada se stalno nastanjuju u Americi. Diplomirao je na Kembridžu, a kada su otišli u Ameriku, on se seli u Njujork gde studira slikarstvo.
Roman Lesi se vraća kući objavljuje 17. januara 1938. godine inspirisan svojim sećanjem na detinjstvo. Vrlo brzo je preveden na 24 jezika. Tri godine kasnije snimljen je i istoimeni film.
RSS Feed
