Osim gramatičkih i pravopisnih grešaka za koje vremenom uglavnom naučimo kako da ih izbegnemo, vrlo je bitno da izbegnemo STILSKE greške. One su i najneopipljivije greške jer, sama reč kaže, zavise od vašeg stila, ali i od stila onog koji čita ili ispravlja vaš sastav. Neko voli da piše dosadne opise, neko žive dijaloge, nego da uopštava i razmišlja… Ipak, postoji nekoliko uslova dobrog stila i uspelog sastava bez obzira na to kakva je tema.
• Prvi uslov je iskrenost, nenameštenost, čak i kada izmišljamo. U protivnom sastav će delovati bledo i neuverljivo, pozerski.
• Vrlo je bitno pisati konkretno, u jasnim slikama i kad su teme „filozofske“. Ni najveći pisci nemaju šta novo reći o svetu i životu, ali imaju nebrojeno mnogo načina, priča preko kojih će to poručiti. Ispričajte jednostavnu, konkretnu priču, dajte sliku tako da vam ukus poruke ostane na usnama nakon čitanja, a ne da ceo sastav obrćete jedno te isto. Ne poštuje li se ovo pravilo, ponavljaćete se, frazirati, izgubiti u rečima, uopštavanjima, nejasnoćama, nedorečenostima.
• Jednostavnost je odlika i najvećih pisaca, a kamoli osnovaca. Ono podrazumeva kratke rečenice, bez odugovlačenja i preteranog ulepšavanja. Nećete promašiti ako pišete prirodno, kao što govorite. Pri tome mislimo na red reči, dužinu rečenice, ne i na izbor reči.
• U svakodnevnom ophođenju, rečnik je opterećen žargon-izrazima i tuđicama. U sastavu ih treba izbegavati, osim ako ne služe za oslikavanje lika. Reči treba birati, ne kititi. Dakle, nećete pogrešiti ako birate književne izraze, domaće reči, neuobičajene, arhaične…
• Pre pisanja morate imati viziju šta tačno hoćete da kažete i plan, u glavi ili napisan, izlaganja, da ne biste svoj sastav razvodnili, udaljili se od teme.
• Nikad ne počinjite rečenicu sa „ja“ i, uopšte, izbegavajte lične zamenice. One se podrazumevaju iz glagola.
• Trudite se da vam nijedna rečenica ne počinje istom rečju, na primer rečima „kada …“,“onda…“
• Uvod i zaključak ne bi trebalo da budi formalni, na pr. Sada ću vam ispričati … u uvodu. Odmah krenite sa pričom u uvodu, a u zaključku nije nužno zaključivati po modelu: Ja mislim …
• Zaključak može da bude iznenađujući, nagao, duhovit; jedna kratka rečenica, čak jedna reč, pitanje … Nemojte uvek šablonski, na silu, pisati zaključke. Jednostavno, završite priču, prekinite je.
• Ne služite se poštapalicama i rečima za isticanje: zaista, međutim, naravno, takođe…
• Ako je naracija (pričanje) u pitanju, ne odugovlačite radnju navodeći svaki postupak, npr: Ustao sam … Prišao sam vratima. Otvorio sam vrata. Brzo pređite preko nebitnih stvari i postupaka da bi što pre došli do suštine.
• Umesto neupravnog govora koristite dijalog, to oživljava radnju. Ipak, nikad ne koristite dijalog za obične razgovore: Dobar dan, kako si? Hvala, dobro, a ti? Koristite dijalog samo kad je razgovor zanimljiv i uzbudljiv.
Jedan savet je, ipak, najvažniji i delotvorniji: ČITAJTE! Čitajte obaveznu lektiru, neobaveznu, sve što vam savetuju, i vaša će se kultura i pisanog i usmenog izražavanja poboljšati, rečnik obogatiti ideje nadoći, mašta povećati, hteli vi to ili ne.
• Prvi uslov je iskrenost, nenameštenost, čak i kada izmišljamo. U protivnom sastav će delovati bledo i neuverljivo, pozerski.
• Vrlo je bitno pisati konkretno, u jasnim slikama i kad su teme „filozofske“. Ni najveći pisci nemaju šta novo reći o svetu i životu, ali imaju nebrojeno mnogo načina, priča preko kojih će to poručiti. Ispričajte jednostavnu, konkretnu priču, dajte sliku tako da vam ukus poruke ostane na usnama nakon čitanja, a ne da ceo sastav obrćete jedno te isto. Ne poštuje li se ovo pravilo, ponavljaćete se, frazirati, izgubiti u rečima, uopštavanjima, nejasnoćama, nedorečenostima.
• Jednostavnost je odlika i najvećih pisaca, a kamoli osnovaca. Ono podrazumeva kratke rečenice, bez odugovlačenja i preteranog ulepšavanja. Nećete promašiti ako pišete prirodno, kao što govorite. Pri tome mislimo na red reči, dužinu rečenice, ne i na izbor reči.
• U svakodnevnom ophođenju, rečnik je opterećen žargon-izrazima i tuđicama. U sastavu ih treba izbegavati, osim ako ne služe za oslikavanje lika. Reči treba birati, ne kititi. Dakle, nećete pogrešiti ako birate književne izraze, domaće reči, neuobičajene, arhaične…
• Pre pisanja morate imati viziju šta tačno hoćete da kažete i plan, u glavi ili napisan, izlaganja, da ne biste svoj sastav razvodnili, udaljili se od teme.
• Nikad ne počinjite rečenicu sa „ja“ i, uopšte, izbegavajte lične zamenice. One se podrazumevaju iz glagola.
• Trudite se da vam nijedna rečenica ne počinje istom rečju, na primer rečima „kada …“,“onda…“
• Uvod i zaključak ne bi trebalo da budi formalni, na pr. Sada ću vam ispričati … u uvodu. Odmah krenite sa pričom u uvodu, a u zaključku nije nužno zaključivati po modelu: Ja mislim …
• Zaključak može da bude iznenađujući, nagao, duhovit; jedna kratka rečenica, čak jedna reč, pitanje … Nemojte uvek šablonski, na silu, pisati zaključke. Jednostavno, završite priču, prekinite je.
• Ne služite se poštapalicama i rečima za isticanje: zaista, međutim, naravno, takođe…
• Ako je naracija (pričanje) u pitanju, ne odugovlačite radnju navodeći svaki postupak, npr: Ustao sam … Prišao sam vratima. Otvorio sam vrata. Brzo pređite preko nebitnih stvari i postupaka da bi što pre došli do suštine.
• Umesto neupravnog govora koristite dijalog, to oživljava radnju. Ipak, nikad ne koristite dijalog za obične razgovore: Dobar dan, kako si? Hvala, dobro, a ti? Koristite dijalog samo kad je razgovor zanimljiv i uzbudljiv.
Jedan savet je, ipak, najvažniji i delotvorniji: ČITAJTE! Čitajte obaveznu lektiru, neobaveznu, sve što vam savetuju, i vaša će se kultura i pisanog i usmenog izražavanja poboljšati, rečnik obogatiti ideje nadoći, mašta povećati, hteli vi to ili ne.
RSS Feed
