Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.Према проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до 90 одсто.Највише су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције, сматрају лингвисти.Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а према проценама државних званичника, мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, као што је то случај у неким другим деловима Европе и света.У нашој земљи има више од 30 националних мањина, а закони у области образовања посебан акценат придају обезбеђивању квалитета образовања деце припадника мањинских група.Домаћи лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о српском језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника.
САВА МРКАЉ( 1783 — Беч, 1833) је био српски учитељ, монах и филолог. Познат је по томе што је 1810. године написао тада веома актуелну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Ово дело утицало је и на Вука Караџића.Вук Караџић у „Писменици Сербскога језика“ 1814. године је записао: "...имајући за намјерење успјех Сербског Књижества не могу друге Азбуке употребити него Меркаилеву, јербо за Сербски језик лакша и чистија не може бити од ове“.
Вукова реформаВук Стефановић Караџић (1787 - 1864) значајан је у историји српског језика због реформе језика, залагању да народни језик буде књижевни и због писања првих српских граматика и речника. Рад Вука Караџића значајан је и због тога што је његов сакупљачки рад сачувао бројне народне песме, приче, загонетке, обичаје и предања.
САВА МРКАЉ( 1783 — Беч, 1833) је био српски учитељ, монах и филолог. Познат је по томе што је 1810. године написао тада веома актуелну књижицу о српској азбуци Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Ово дело утицало је и на Вука Караџића.Вук Караџић у „Писменици Сербскога језика“ 1814. године је записао: "...имајући за намјерење успјех Сербског Књижества не могу друге Азбуке употребити него Меркаилеву, јербо за Сербски језик лакша и чистија не може бити од ове“.
Вукова реформаВук Стефановић Караџић (1787 - 1864) значајан је у историји српског језика због реформе језика, залагању да народни језик буде књижевни и због писања првих српских граматика и речника. Рад Вука Караџића значајан је и због тога што је његов сакупљачки рад сачувао бројне народне песме, приче, загонетке, обичаје и предања.
RSS Feed
