Растко Немањић - Свети Сава
27. јануара 2018. године навршава се 782. година од смрти Светог Саве, првог српског архиепископа, светитеља и просветитеља.
Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.
О Растковом раном животу не зна се много. Када је напунио 15 година, поверена му је на управу хумска област (Хум или Захумље). О конкретним Растковим делатностима на положају управника хумске области нема много података. Имао је свој двор на коме је био окружен велможама и одабраном властелом. Познато је и да Растко није стално боравио у својој области већ да је из очевог двора одлазио само повремено.
Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
После Немањине смрти у Србији су се посвађали око престола његови синови Стефан и Вукан. Сава онда пође из Свете Горе да смири браћу. Са собом је понео и Немањино тело. Сава је дочекан веома свечано. Над телом свога оца он је измирио Стефана и Вукана, који су се покајали и заклели да се више никад неће свађати. Сава је благословио то измирење и посаветовао своју браћу да живе у слози и братској љубави. После тога он је Немањино тело сахранио у манастиру Студеници, главној Немањиној задужбини.
Монах Сава отпутовао је у Никеју, где је од никејског патријарха добио дозволу да оснује самосталну српску архиепископију. Сава је 1219. године постављен за првог српског архиепископа. Он је организовао српску цркву, основао је и обновио више епископија, а уместо Грка доводио је Србе за епископе. Да би обучавао свештенство, Сава је преводио црквене списе, деловао је као просветитељ.
После тога, Сава креће на путовање по истоку. Боравио је у Палестини, Александрији и на Синају. У повратку је посетио Никеју, а онда отишао у бугарску престоницу Трново у посету бугарском цару Јовану II Асену. На Богојављање одслужио је службу у трновској цркви. После тога одмах се разболео. Умро је 14. (27) јануара 1236. године. Синан паша је 1594. године наредио да се мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева, донесу на Врачар и да се спале како би се уништила вера и утицај Светог Саве на Србе.
Празник Светог Саве – Савиндан обележава се као школска слава у свим школама у Србији.
Прва прослава Светог Саве као школског заштитника одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави је први пут изведена 1839. Године у Сегедину.
Свети Сава је установљен за школску славу 2. јануара 1840. године. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком комунистичке власти. После полувековне забране, од 1990. године, поново се наставило са прослављањем Светог Саве .
27.1.2018. године у ОШ „Свети Сава“ у Панчеву биће обележена школска слава Свети Сава по 26-ти пут.
27. јануара 2018. године навршава се 782. година од смрти Светог Саве, првог српског архиепископа, светитеља и просветитеља.
Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.
О Растковом раном животу не зна се много. Када је напунио 15 година, поверена му је на управу хумска област (Хум или Захумље). О конкретним Растковим делатностима на положају управника хумске области нема много података. Имао је свој двор на коме је био окружен велможама и одабраном властелом. Познато је и да Растко није стално боравио у својој области већ да је из очевог двора одлазио само повремено.
Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља.
Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.
У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа.
После Немањине смрти у Србији су се посвађали око престола његови синови Стефан и Вукан. Сава онда пође из Свете Горе да смири браћу. Са собом је понео и Немањино тело. Сава је дочекан веома свечано. Над телом свога оца он је измирио Стефана и Вукана, који су се покајали и заклели да се више никад неће свађати. Сава је благословио то измирење и посаветовао своју браћу да живе у слози и братској љубави. После тога он је Немањино тело сахранио у манастиру Студеници, главној Немањиној задужбини.
Монах Сава отпутовао је у Никеју, где је од никејског патријарха добио дозволу да оснује самосталну српску архиепископију. Сава је 1219. године постављен за првог српског архиепископа. Он је организовао српску цркву, основао је и обновио више епископија, а уместо Грка доводио је Србе за епископе. Да би обучавао свештенство, Сава је преводио црквене списе, деловао је као просветитељ.
После тога, Сава креће на путовање по истоку. Боравио је у Палестини, Александрији и на Синају. У повратку је посетио Никеју, а онда отишао у бугарску престоницу Трново у посету бугарском цару Јовану II Асену. На Богојављање одслужио је службу у трновској цркви. После тога одмах се разболео. Умро је 14. (27) јануара 1236. године. Синан паша је 1594. године наредио да се мошти Светог Саве, које су до тада биле чуване у манастиру Милешева, донесу на Врачар и да се спале како би се уништила вера и утицај Светог Саве на Србе.
Празник Светог Саве – Савиндан обележава се као школска слава у свим школама у Србији.
Прва прослава Светог Саве као школског заштитника одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави је први пут изведена 1839. Године у Сегедину.
Свети Сава је установљен за школску славу 2. јануара 1840. године. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара има у свим школама најсвечаније прослављати. Празник се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком комунистичке власти. После полувековне забране, од 1990. године, поново се наставило са прослављањем Светог Саве .
27.1.2018. године у ОШ „Свети Сава“ у Панчеву биће обележена школска слава Свети Сава по 26-ти пут.
RSS Feed
