Dobar roditelj se ne rađa.
Dobar roditelj se postaje.
- Dobar roditelj ne mora da bude dosledan u svakom trenutku (bilo bi lepo, ali nije moguće biti dosledan 24 časa, doživotno)
- Dobar roditelj poštuje detetove potrebe. Zna da su one ponekad različite, ponekad slične, ponekad zajedničke.
- Dobrog roditelja ne uznemirava povremena dečja agresivnost, niti ga ugrožava dečja individualnost i nezavisnost. Naprotiv, ume da bude ponosan na individualnost deteta. On ne zahteva da dete stalno pokušava da zadovolji njegove ambicije. Dobar roditelj razume da dete može da ima pozitivna i negativna osećanja prema njemu.
- Dobar roditelj ume da sluša i pruži podršku. Ume da govori i «ružne» istine, ali na način koji dete ne ponižava i ne vređa. On svoje dete poznaje i prepoznaje njegove različite emocije, potrebe, želje.
- Dobar roditelj ume da zagrli dete i prizna koliko ga voli
- Dobar roditelj zna i oseća da je njegova dužnost da svom detetu obezbedi koren
( osećanje pripadnosti, topline, podrške i sigurnosti u sopstvenom domu i porodici), ali i krila (osećanje da može da odleti, istražuje, upoznaje, rizikuje, gubi i pobeđuje u spoljnom svetu).
- Dobar roditelj ume da prizna grešku, a njegovo nesavršeno ponašanje demonstrira detetu da ono može da ima ljubav roditelja bez obaveze da bude savršeno.
- Konačno, dobar roditelj stalno pokušava da bude još bolji. On ne želi i ne glumi da je savršen, ali se stalno trudi da bude što bolji roditelj.
Danas se većina psihologa, pedagoga i, što je najvažnije, roditelja, slaže u sledećem: ako omogućite svom detetu maksimalnu ljubav, razumevanje i podršku, ako uspete da u njemu formirate osećanje sigurnosti, poverenja i topline, ako mu dozvolite da u određenom trenutku bude samostalno, a da zauvek ostanete prijatelji... vi i vaše dete ste na dobrom putu zajedničkog odrastanja, međusobnog vaspitavanja i obostranog uspeha.
Autoritet roditelja
Šta roditeljski autoritet nije?
Autoritet nije strahopoštovanje, nije bespogovorna poslušnost deteta. Autoritet ne znači da deca moraju da vas slušaju ili prihvataju sve što govorite, čak i kada ne razumeju zašto to govorite. Autoritet nije manipulacija strahom. Takođe, to što ste roditelj, uopšte ne znači da imate ili da morate da imate neprikosnoven autoritet.
Šta autoritet jeste?
Pravi roditeljski autoritet je mešavina poštovanja i poverenja u vas. On se uči, stiče i postepeno formira. To nije stanje, već proces kroz koji svoj autoritet stvarate postepeno, od prvog dana rođenja deteta. Jednom kada ga uspostavite, vi još uvek niste završili ovaj posao, jer će dete vaš autoritet da isprobava, provocira u svim uzrasnim fazama, u različitim prilikama i situacijama. Najbolji je onaj autoritet koji detetu uliva poverenje ( ono iz iskustva shvata da mu nešto ne zabranjujete zato što ste loše raspoloženi, nervozni ili besni, već zato što imate ozbiljne i jake razloge). I zato što vam veruje, što zna da nećete da manipulišete njime, ono je spremno da vas posluša. U tom smislu su roditeljski autoritet i poverenje veoma povezani.
Da imate pravi autoritet znaćete po detetovoj samodisciplini, a da niste upotrebljavali prisilu da biste ga tome naučili. Dakle, roditeljski autoritet morate da zaslužite, a to nije nimalo lako.
Kako se zaslužuje autoritet?
- Strpljenjem! Nije samo vašoj deci potrebno nešto reći mnogo puta. Tako je u svim porodicama.
- Ne pretite kaznama koje nećete ili ne možete da sprovedete.
- Mnogo razgovarajte. Kontrolišite svoje emocije.
- Naučite da hvalite svoje dete.
- Slobodno se upuštajte u diskusije o autoritetu sa svojim detetom.
Postoji nekoliko tipova roditelja kada je kriterijum njihov autoritet
1. Autoritarni roditelji
Zahtevni su, strogi, traže (i dobijaju) disciplinu, skloni su pretnjama i kaznama. Misle da se njihov autoritet podrazumeva već time što su roditelji. Teško dopuštaju čak i sitne nestašluke, boje se da će da razmaze decu. Očekuju veću zrelost nego što uzrast deteta dozvoljava, a deci pružaju premalo pažnje i topline.
2. Indiferentni roditelji
Oni postavljaju premalo zahteva, nezainteresovani su za decu i njihove probleme. Deca odrastaju neposlušna, prepuštena sebi, nemaju osećaj sigurnosti i podrške porodice. Kasnije, u zrelom dobu, obično zameraju roditeljima da nisu bili dovoljno prisutni.
3. Previše popustljivi roditelji
Oni su topli i brižni, ali bez jasno postavljenih granica. Pokazuju ljubav, imaju strpljenja, ali nisu dosledni. Misle da su njihova deca toliko posebna da im je sve dozvoljeno. Nisu kritični i zato je ova grupa roditelja najpodložnija za manipulaciju.
4. Demokratični roditelji
Ovo su «najbolji» roditelji. Oni imaju pravu meru autoriteta. Brižni su i puni ljubavi, uvažavaju potrebe deteta, ali umeju da odrede granice dečjeg ponašanja. Deca imaju osećaj slobode, znaju da su voljena, ali im nije sve dopušteno.
