Od preko 500 radova koji su bili u konkurenciji  neki naši učenici postigli su zavidan uspeh! Pročtitajte pesme koje su bile obljavljene u Pančevcu:

_ Šušti, šušti lišće,

jesenje je vreme,

prošli dani letnji,

a i letnje teme.



Ptica sve je manje,

samo vrabac čuči,

kiša sitno pada,

šta li njega muči?



Doći će mu zima,

jesen će da prođe,

biće mu i teže

da do hrane dođe.

Miloš Božić, četvrti razred OŠ „Sveti Sava”, III mesto

_
Imaš dobrog druga

uvek si sa njim

više ne postoji tuga

pomiri se s tim.



Imaš dobrog druga

oko tebe je duga

to je priča bez kraja

kao da je iz raja.



Imaš dobrog druga

u igri i svađi,

ako nemaš, slušaj mene

brzo ga pronađi!

Miloš Božić, četvrti razred OŠ „Sveti Sava”

Mama me čuva, beskrajno voli,

uvek je tu kad me nešto boli.

Mama se brine da zdravo jedem,

zbog hladnoće da ne ozebem.

Mamine ruke ne znaju muke,

tople i mekše od jastuka,

za moga brata da brzo raste,

da bude brži i od laste,

mama je fabrika zdravog mleka

najukusnije hrane za bebu čoveka.

Anja Hasanović, četvrti razred OŠ „Sveti Sava”

_
Olovka služi da piše,

kišobran da me zaštiti od kiše.



Brod služi da morem plovi,

puška da se njome lovi.



Drug služi da se druži,

tužibaba druge da tuži.





Ljubav služi da se voli,

a molba je da se moli.



Baka služi da me voli,

a deda me uvek moli.



Ne naređuje, već me moli,

a i on me stvarno voli.



Oni praštaju pre tate i mame

i uče me da se ne bojim tame.



Čuvali me kao malu

i spremni su za šalu.



Muke moje trpeli

i greške moje krpili.

Ana Novak, četvrti razred OŠ „Sveti Sava”

_
Moj zavičaj je ravnica

lepa kao rajska ptica.



Ptice lepo cvrkuću

dok im krila lepeću.



Zavičaj je, znaj,

najlepši kad je maj.



Travica meka, bajna,

uvek je zelena, sjajna.



Zavičaj moj je sjajan,

suncem ljubavi okupan.

Nina Knežević, četvrti razred OŠ „Sveti Sava”

_
Tamo gde sam rođen,

vide se samo oblakoderi,

ovde gde odrastam,

divni oblaci beli.



Ovde se ptice zorom bude,

na posao,

tihom pesmom,

zovu ljude.



Veseli vrapci doleću

pod prozor moj,

sestru i mene zovu

da prekinemo sanak svoj.



A tamo kod dede

u njegovom kraju

traktori brekću i bruje

veselo je kao u raju.



Ustajte, deco,

proleće se budi,

bićete i vi

vredni ljudi.

Strahinja Živković, četvrti razred OŠ „Sveti Sava”

_Sveti Sava voli decu,

voli bate, seke, tete,

voli majku, baku, deku,

voli sve ljude na svetu.



Njega ljudi hvale, slave,

on je ponos – mudre glave,

on je svetlost, večno traje,

Sveti Sava – nama ljubav daje.

Tamara Arsić, četvrti razred OŠ „Sveti Sava”

_
Došla nam je jesen siva

u magli se polje krije

hladni vetar duva jako

ogolele grane vije.



Jutra hladna, noći mrazne,

a priroda ko da drema,

plodove nam razne dala

i za zimski san se sprema.

Anđela Ožegović, prvi razred OŠ „Sveti Sava”

_
Da je život u starosti

i te kako lep i lak

jer unuci sreću nose

tako kaza svaki đak.



Bake, deke i unuci

uvek kada krenu kud,

razumeju jedni druge

i zajedno idu svud.



Tako vreme brže prođe

u radosti i veselju,

od njih mnogo naučimo,

ispune nam svaku želju.

Miloš Božić, četvrti razred OŠ „Sveti Sava”