На литерарном конкурсу "Пинокијеве авантуре" који је покренула Народна библиотека "Стеван Сремац " у Нишу са циљем да подстакне децу на читање, маштање и стваралачки рад, међу похваљеним радовима ученика нашао се је и литерарни рад ученика 6. разреда Милоша Божића.Библиотекарка је за све ученике наше школе организовала литерарно-ликовно такмичење. Ученици су могли да неку од Пинокијевих авантура преточе у стрип или песму. Наравно, да би одговорили на задатак предходно су требали да прочитају књигу "Пинокио" Карла Колодиа.
Библиотека позива све ученике да поводом Светског дана дечје књиге 2. априла бар један сат одвоје за читање неке омиљене књиге. "ЧИТАЊЕ НЕ БОЛИ, ПОКУШАЈТЕ!"

ПОХВАЛА НАД ПОХВАЛАМА
"Романтично неромантична песма" - МАЈДА АМБРУШ, 6.разред

ПОХВАЛА
"Љубав" - Хелена Малић, 2.разред

ПЕСНИЦИ ЧИЈЕ СУ ПЕСМЕ УШЛЕ У ЗБОРНИК:

Мајда Амбруш, 6. разред
Хелена Малић, 2. разред
Ања Станковић,  2. разред
Ања Хасановић,  6. разред
Маријана Гаврановић,  6. разред
Ивана Богдановски,  6. разред

Литерарне секције водиле: учитељица Наташа Целески и библиотекар Гордана Бојић

Међународни дан жена или, колоквијално, Осми март, дан је посвећен женама и слави се сваке године 8. марта. Овај дан је настао као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Швајцарска је последња земља у Европи која је увелаправо гласа женама (1972).Многе жене, као на пример суфражеткиње, заступале су идеју већих женских права. Ипак, први национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у Сједињеним Америчким Државама након декларације коју је издала Социјалистичка партија Америке. Августа исте године организована је Међународна конференција жена социјалистичке Друге интернационале. Инспирисана америчким делањем поводом овог питања, Немица Луиз Циц предложила организовање Међународног дана жене.Како она није била у стању да своје идеје спроведе у дело, иницијативу за тај празник преузела је немачка феминисткиња и комунисткињаКлара Цеткин (1857—1933). Цеткинова се борила за права жена од 1889, а предлог је јавно изнела тог августа у народној кући, данас познатој као Унгдомсхусет. Прво обележавање дана било је 18. марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, док су га обележиле многе демонстрације уз феминисткиње широм Европе. Овај празник је прихваћен у свим социјалистичким земљама након што је Александра Колонтај убедила Лењина да овај празник прихвати као државни. Ту праксу је преузела и послератна СССР и њене савезнице (укључујући и СФРЈ).Као међународни дан жена, осми март (по први пут тачно одређени датум), прихваћен је 1917. године. Уједињене нације су од 1975. године, коју су прогласиле за Међународну годину жена и службено почеле обележавати Међународни дан жена. У међувремену су уведене институције као што су трудничко боловање, ограничење рада жена у трећој (ноћној) смени, иста плата за исти рад, право гласа и многе друге. Обично се прославља даривањем жена цвећем.Почеци прослављања овог дана имали су јасну политичку боју, што сведочи и приложена разгледница која се продавала у СССР. Тако на њему пише: Осми март је дан побуне радних жена против кухињске робије. Реци НЕ угњетавању и празнини духа рада у домаћинству.Ипак, мотиви су касније измењени, па су за наредне године коришћене слике мимозе, совјетске женске биљке. Уз то је у свим државама нестала политичка нота, те Дан жена више није искључиво празник за комунисте.

Учитељица четвртог разреда Гордана Поповић и библиотекар школе Гордана Бојић осмислиле су начин како да ученицима укажу на важност читања и издавања књига, као и на користи и опасности од непроверених информација које нуди интернет. Ученици су могли да претражују сајт Народне библиотеке Србије и сајт Пројекат Растко, да сазнају како настаје енциклопедија и као и да сазнају значење речи енциклопедија :

Енциклопедија (старогрчки εγκυκλοπαιδεία, модерни грчки εγκυκλοπαίδεια) је појам који потиче од Хипије из Елиса (5. век п. н. е.) и који означава свеобухватно образовање. Данас се под појмом енциклопедије подразумева структурисано, по могућности опширно описивање људскога знања у форми прилагођеној свакодневној употреби. Данас постоје опште и стручне енциклопедије. Опште енциклопедије обрађују сва научна подручја док стручне обрађују само једну област, али много опширније. Наука о енциклопедијама назива се енциклопедистика и користиенциклопедијску теорију.