Стиже хладно време. Права прилика да се окренеш читању добрих књига.
Препоруке за читање пронаћи ћеш на сајту http://www.stadacitam.rs/preporuke/knjizevnost/za-decu/
Издвајамо књигу коју можеш позајмити у школској библиотеци.
ХОЋУ КУЋИ
Јасминка Петровић
Књига „Хоћу кући!“ намењена је деци најмлађег узраста.
Јунак ове књиге, дечак Никола, наљутио се на родитеље који су му искључили игрице и послали га у кревет, и волео би да има неке друге, боље родитеље. Жеља му се и остварује путовањем од једне до друге планете на којима проналази баш онакве родитеље какве му се чини да би желео да има.
Шта је даље било? Сазнаћеш ако прочиташ књигу!
Засмејавајући и децу и родитеље, ауторка на забаван начин даје педагошку поуку о особинама „обичних“, „нормалних“, несавршених родитеља, какви су Николини, који на првом месту Николу воле, што их чиним и најбољим могућим родитељима.
Књигу је илустрацијама обогатила Ана Петровић, а оне својом ведрином чине ово духовито дело деци још привлачнијим.
(Аутор препоруке:
Биљaна Петровић
Библиотека града Београда)
Одломак из дела
“ „Мрак је у тренутку нестао, а Никола је ударио задњицом о трамболину. Одскочио је увис још неколико пута, а онда се умирио. Сасвим. Нетремице је гледао у девојчицу и дечака који су извиривали иза једног дрвета.
„Здлаво, Никола! Ја сам твоја нова мама“, девојчица се осмехнула.
„А ја сам твој нови тата!“ – рекао је дечак и запљескао рукама. „Хм, то је нека грешка!“ – чешкао се Никола по глави. „Ви сте млађи од мене. Како можете да ми будете родитељи?“
„Лепо, моземо“, кикотала се мама-девојчица. „На твојој планети је све могуце.“
„Али ко ће да ме пробуди за школу? Ко ће да ми спреми доручак?“ – Николу је хватала блага паника. „Ко ће да ме вози на пливање? Знате ли вас двоје уопште где се налази базен?“ „Овде нема ни учења, ни пливања, а најмање спавања“, објаснио му је тата-дечак.
„А шта има?“ – Никола је био у чуду.
„Иглањееее!“ – повикала је мама-девојчица и подигла обе руке увис. „Хајде, сине, ста цекас? Влеме је за иглање! Блзо, блзо, блзо!“
САМО ЗА ТВОЈЕ УШИ
Јасминка Петровић
Јасминка Петровић пише књигу о томе да један дечак почиње да личи на зеца, јер му због његове плашљивости порасту дугачке уши попут зечјих.
Као и у другим књигама Јасминке Петровић, и у овој је уношење хумора начин да се о озбиљној теми пише тако да деца могу да је разумеју, а начин на који се о плашљивости пише у књизи „Само за твоје уши“ изазива децу да се насмеју туђим (и сопственим) страховима.
Књига је састављена из два дела. У првом је комично преувеличан страх од мрака који мучи Луку, а у другом, када страх достигне кулминацију, а уши толико порасту, долази до преокрета и Лукиног одустајања од плашљивости.
Фантастични елементи буде дечју машту, а хумор их разгаљује и ослобађа сопствених страхова.
(Аутор препоруке:
Биљaна Петровић
Библиотека града Београда)
Одломак из дела
“ Лука је спавао мало, а понекад нимало. По целу ноћ ћуљио је уши и ослушкивао – те да неко није у орману, те да није нешто на прозору, те да се неко није завукао под кревет, те да му се нешто није уплело у косу, те да није оно, те да није ово… Ако би којим случајем и заспао пред зору, сањао би тако грозне снове да би му све пресело. Страшно! Стварно страшно! Лука није ишао ноћу у тоалет, за сваки случај. -Шта ако у ходнику налетим на бабарогу, крокодила или, још горе, на наставницу француског? Ухватиће ме да нисам урадио домаћи, а шта ћу онда? – мумлао је Лука испод јоргана.
RSS Feed
