У оквиру обележавања Дечје недеље посвећујемо пажњу великим људима и њиховим делима.
Упознај нашег великог научника, прочитај његову аутобиографију "Са пашњака до научењака"
или одгледај прилог www.youtube.com/watch?v=i-UBkMhr29o
Упознај нашег великог научника, прочитај његову аутобиографију "Са пашњака до научењака"
или одгледај прилог www.youtube.com/watch?v=i-UBkMhr29o
Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године у Идвору, недалеко од Панчева. Отац му се звао Константин, а мајка Олимпијада.
Нижу гимназију је завршио у Панчеву, прво у Грађанској школи, а потом у Реалки. Већ тада се истицао као талентован и даровит ученик, и био је одличног успеха, због чега му је додељена стипендија. Стипендију је добио и захваљујући залагању проте Живковића који је у њему препознао таленат вредан улагања.
Након очеве смрти, жељан знања и науке, отишао је у САД, гдје је завршио и гимназију и универзитет.
Морао је да ради физичке послове како би обезбедио себи новац за живот, а када је уписао студије добио је стипендију јер је био један од најбољих студената. Студије је завршио 1883. године са изузетним успехом из математике и физике, при чему је примио диплому првог академског степена.
Постао је доктор физичке хемије, професор универзитета (Колумбија универзитет, САД, математичка физика), електро инжењер, физичар и проналазач.
Један је од најпознатијих српских и америчких научника свих времена.
Целога живота памтио је речи своје мајке које наводи у свом аутобиографском делу:
„Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију — очи за читање и писање. У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе.”2)
Пупинови калемовиПупинов најзначајнији проналазак је у свету познат под именом „Пупинова теорија” (1896) којом је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја. Овај патент му је донео светску славу и богатство. Телефонска компанија Бел купила је право коришћења Пупинових калемова 1901, као и Компанија Сименс и Халске у Немачкој,9) а захваљујући његовим проналасцима у аналогној телефонији функционише међуградски и међународни телефонски саобраћај.
Национални институт за друштвене науке САД одликовао је Пупина златном медаљом за овај изум.
Умро је 12. марта 1935. године у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлон (енгл. Woodlawn) у Бронксу.3)
Преузето са:
srpskaenciklopedija.org/doku.php?id
Нижу гимназију је завршио у Панчеву, прво у Грађанској школи, а потом у Реалки. Већ тада се истицао као талентован и даровит ученик, и био је одличног успеха, због чега му је додељена стипендија. Стипендију је добио и захваљујући залагању проте Живковића који је у њему препознао таленат вредан улагања.
Након очеве смрти, жељан знања и науке, отишао је у САД, гдје је завршио и гимназију и универзитет.
Морао је да ради физичке послове како би обезбедио себи новац за живот, а када је уписао студије добио је стипендију јер је био један од најбољих студената. Студије је завршио 1883. године са изузетним успехом из математике и физике, при чему је примио диплому првог академског степена.
Постао је доктор физичке хемије, професор универзитета (Колумбија универзитет, САД, математичка физика), електро инжењер, физичар и проналазач.
Један је од најпознатијих српских и америчких научника свих времена.
Целога живота памтио је речи своје мајке које наводи у свом аутобиографском делу:
„Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију — очи за читање и писање. У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе.”2)
Пупинови калемовиПупинов најзначајнији проналазак је у свету познат под именом „Пупинова теорија” (1896) којом је решио проблем повећања домета простирања телефонских струја. Овај патент му је донео светску славу и богатство. Телефонска компанија Бел купила је право коришћења Пупинових калемова 1901, као и Компанија Сименс и Халске у Немачкој,9) а захваљујући његовим проналасцима у аналогној телефонији функционише међуградски и међународни телефонски саобраћај.
Национални институт за друштвене науке САД одликовао је Пупина златном медаљом за овај изум.
Умро је 12. марта 1935. године у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлон (енгл. Woodlawn) у Бронксу.3)
Преузето са:
srpskaenciklopedija.org/doku.php?id
RSS Feed
